novosti
o nama
vodič za KBT
interesovanja
edukacije
konferencije
kontakt
linkovi
Vodič za kognitivne i bihejvioralne terapije (KBT)

Šta su kognitivne i bihejvioralne psihoterapije?

Bihejvioralne i kognitivne psihoterapije su psihološki pristupi zasnovani na naučnim principima i prema rezultatima istraživanja efikasni u tretiranju velikog broja problema. Klijent i terapeut nastoje da identifikuju i shvate klijentove probleme preko odnosa koji postoji između njegovih misli, osećanja i ponašanja. Pristup je obično usmeren na teškoće koje klijent ima "sada i ovde" i počiva na razvijanju zajedničkog gledišta o klijentovom problemu. Ovo vodi određivanju personalizovanih i vremenski ograničenih terapijskih ciljeva i strategija koje se kontinuirano nadgledaju i ocenjuju tokom terapije. Bihejvioralni i kognitivni psihoterapeuti rade sa pojedincima, porodicama i grupama ljudi. Ovaj pristup može da se koristi u pružanju psihološke pomoći bilo kome, bez obzira na sposobnosti, kulturu, rasu, pol ili seksualne preferencije.

Bihejvioralni i kognitivni psihoterapeuti su obično stručnjaci iz oblasti mentalnog zdravlja, kao što su medicinske sestre, psiholozi, doktori, socijalni radnici, savetnici itd. Iako se bihejvioralni i kognitivni terapeuti oslanjaju na iste navedene principe, pojedinačni terapeuti sebe mogu nazivati Kognitivni psihoterapeuti, Bihejvioralni psihoterapeuti, Kognitivno bihejvioralni psihoterapeuti ili Racionalno emotivno bihejvioralni psihoterapeuti.  Ovi različiti nazivi obično ukazuju na preferencije i trening pojedinačnih terapeuta u primeni specifičnih tehnika. Na primer, Kognitivni psihoterapeuti preferiraju tehnike koje su direktno usmerene na misli, pretpostavke i uverenja,  dok Bihejvioralni psihoterapeuti preferiraju tehnike koje su direktno usmerene na ponašanje. Kognitivno bihejvioralni psihoterapeuti i Racionalno emotivno bihejvioralni psihoterapeuti preferiraju kombinovanje tehnika usmerenih na misli i ponašanja. Uobičajeno je da se svi ovi pristupi označavaju kao kognitivno bihejvioralna terapija (KBT), bez obzira na titulu koju koriste pojedinačni terapeuti.  Najvažnije je da svi ovi terapeuti teže da pomognu klijentima da postignu željene promene u mišljenju, osećanju i ponašaju.

Sledeći primer ilustruje kao misli, osećanja i ponašanja mogu uticati na nas. "Sju je bila skoro zaspala kada je zavonio telefon. U trenutku kada je podigla slušalicu, telefon je prestao da zvoni. U poslednje vreme patila je od anksioznosti i depresije. Istog trenutka pomislila je na svoju kćerku Lizu, koja se nedavno preselila u London. Pomislila je: " Mora da se Lizi nešto dogodilo!  Sigurno je policija htela da me obavesti da je Liza doživela tešku nesreću." Osetila je kako je zavija stomak i kako joj srce lupa na pomisao da se Lizi moglo nešto desiti. Misli su joj nekontrolisano navirale i plašila se da gubi razum. Nekoliko puta je okrenula Lizin telefonski broj, ali niko nije odgovarao. To je shvatila kao još jedan dokaz da se Lizi nešto desilo. Sju se osećala toliko uspaničeno da je cele noći ostala budna i pored toga što je uzela dodatnu dozu lekova. Osećala se prestravljeno razmišljajući o svim mogućim stvarima koje su se mogle desiti Lizi i čak je pomišljala da nazove neke bolnice u Londonu. Sledećeg jutra saznala je od Lize da je sa njom sve u redu i da je prenoćila kod prijatelja. I pored toga, Sju je ostala uznemirena i osećala se nesposobnom da ode na posao."

nazad na početak strane

Šta se događa u bihejvioralnim i kognitivnim terapijama?

U bihejvioralnim i kognitivnim terapijama  terapeut i klijent saradjuju kako bi:

  • stvorili zajedničko razumevanje klijentovog problema
  • identifikovali na koji način problem utiče na klijentove misli, ponašanja,  osećanja i dnevno funkcionisanje

Na osnovu shvatanja klijentovog problema, terapeut i klijent zajedno određuju ciljeve terapije i dogovaraju se oko plana tretmana. Terapija omogućava da klijent smisli rešenja za svoje probleme koja će mu biti od veće pomoći od onih koje trenutno koristi. Između dve seanse klijent često isprobava primenu novih rešenja. Terapija se odvija tokom dogovorenog broja seansi. Broj seansi varira u zavisnosti od prirode i težine klijentovog problema. Obično su seanse jednom nedeljno i traju jedan sat. Terapija obično traje 10 do 15 seansi, ali u nekim slučajevima traje znatno kraće ili znatno duže. Nakon završetka tretmana terapeut i klijent se obično dogovore oko ograničenog broja naknadnih seansi  kako bi se održao postignuti napredak.

nazad na početak strane

Za koje vrste problema KBT mogu biti od pomoći?

Obimna istraživanja bihejvioralnih i kognitivnih terapija su pokazala da daju značajne rezultate, naročito u tretmanu sledećih problema:

  • anksioznost i napadi panike
  • fobije (npr. agorafobija, socijalna fobija)
  • sindrom hroničnog umora
  • depresija
  • opsesivno - kompulzivni poremećaj
  • problemi sa jelom
  • seksualni problemi i problemi u partnerskim odnosima
  • problemi dece i mladih
  • problemi povodom opšteg zdravstvenog stanja
  • hronični bol
  • problemi navika (npr. tikovi)
  • bes
  • droga i alkohol
  • shizofrenija i psihoze
  • problemi povezani sa teškoćama u učenju
  • bipolarni poremećaj
  • poremećaj post - traumatkog stresa                      
  • poremećaj spavanja

Bihejvioralne i kognitivne psihoterapije mogu da se koriste same za sebe ili u kombinaciji sa lekovima, u zavisnosti od težine ili prirode svakog klijentovog problema.

nazad na početak strane
novosti :: o nama :: vodič za KBT :: interesovanja :: edukacije :: konferencije :: kontakt :: linkovi